Minimalne kliničke preporuke za dijagnozu,

                                 lečenje i praćenje

• Primarnog karcinoma dojke

• Metastatskog karcinoma dojke

• Nemikrocelularnog karcinoma bronha

• Mikrocelularnog karcinoma bronha

• Primarnog karcinoma kolona

• Primarnog karcinoma rektuma

• Uznapredovalog kolorektalnog karcinoma

• Mešovitog ili neseminomskog tumora germinativnog epitela

• Seminomskog tumora germinativnog epitela

• Standardizovana stopa incidence karcinoma dojke u Srbiji iznosi 51.7/100.000 godišnje, dok

u Evropskoj uniji iznosi 94/105, a mortalitet 30 /105. Nakon sprovedenog primarnog lečenja,

godina praćenja i u 40-50% u stadijumu II, tokom petogodišnjeg praćenja (III, A). Do 85%

• Patološka dijagnoza treba da se postavi prema klasifikaciji SZO (TNM), analizom svih

odstranjenih tkiva. Neophodno je da se opišu: veličina tumora, histološki tip, gradus,

imunohistohemijskom metodom (III, 14). Ostali markeri, uključujući HER2, rutinski se ne

određuju (II, 12).

• Rutinski je potrebno da se uradi: kompletna krvna slika, standardne biohemijske analize,

uključujući enzime jetre, alkalnu fosfatazu; bilateralna mamografija (kod pojedinih

pacijenata i ultrazvuk dojki); utvrđivanje menstrualnog statusa (Kategorija 2a).

• Kod pacijenata sa povišenim rizikom (N2, T3, T4 tumora ili kod kliničke sumnje na

postojanje metastaza), potrebno je uraditi: RTG pluća, ultrazvučni pregled abdomena; scintigrafiju

skeleta i/ili RTG koštanog sistema ukoliko je klinički indikovano (Kategorija 2a).

• Postoperativno, kod pacijenata sa ≥4 pozitivna aksilarna limfna nodusa, ukoliko nije

načinjeno pre operacije, potrebno je dijagnostiku dopuniti sa: radiografijom pluća,

ultrazvučnim pregledom abdomena, scintigrafijom skeleta i/ili radiografijom koštanog

• Za “nodus negativne” pacijente, u cilju određivanja adjuvantne terapije, preporučuje se

• Pacijenti sa tumorom manjim čak i od 1 cm mogu imati koristi od adjuvantnog lečenja

• Multidisciplinarni, konzilijarni pristup neophodan je u planiranju lokalne i sistemske terapije,

kao i u određivanju redosleda terapijskih postupaka (III, 31). Za sve pacijente treba da se

razmotri mogućnost uključivanja u kliničke studije (IV, 10, 11).

• Generalno, operabilni karcinom dojke inicijalno se leči hirurški, bilo poštednom

• Za procenu mogućnosti da se izbegne disekcija aksile kod “sentinel” nezahvaćenih limfnih

nodusa, neophodne su randomizovane kliničke studije (III, 29). U nedostatku takvih

podataka, ova metoda može da se primeni u ustanovama sa velikim iskustvom i sigurnošću u

sprovodjenju, uz potpuno objašnjenje pacijentima o mogućim nedostacima metode.

• Postoperativna radioterapija apsolutno se preporučuje posle sprovedene poštedne hirurške

• Broj pregledanih limfnih nodusa je minimum 10 (Kategorija 2a).

• Radioterapija posle mastektomije indikovana je kod pacijenata sa 4 ili više pozitivna limfna

• U odabranoj grupi pacijenata potrebno je da se razmotri postoperativna radioterapija regije

unutrašnje mamarne arterije i odgovarajuće natključne jame (Kategorija 2b).

• Sve podgrupe pacijenata, lečene poštednom hirurškom intervencijom zbog duktalnog

karcinoma in situ (DCIS) imaju koristi od adjuvantne radioterapije i adjuvantne

hormonoterapije tamoksifenom (I, 27, 32). Kod velikih DCIS >4cm, kao i multicentričnih

• Primarna neoadjuvantna terapija indikovana je za inoperabilni lokalno uznapredovali

karcinom dojke (stadijum IIIB, T4 (uključujući i T4d), N2-3, regionalne M1) (III, 26).

Kada je to moguće primarno sistemsko lečenje treba da bude praćeno hirurškom

• Da bi se omogućila poštedna hirurška intervencija velikih operabilnih karcinoma dojke,

• U primarnom hemioterapijskom pristupu obe kategorije karcinoma preporučuju se

• Pre odluke za primenu adjuvantne terapije neophodno je da se proceni prognoza u

slučaju da se ne primenjuje adjuvantno lečenje. Pri izboru adjuvantne terapije, za svakog

pojedinačnog pacijenta mora da se proceni potencijalna korist i mogući neželjeni efekti.

Tamoksifen: Svi pacijenti sa ER i/ili PR prisutnim tumorima treba da dobiju tamoksifen 20

slučaju odsustva pozitivnih receptora (Kategorija 1).

Ablacija ovarijuma: Ablacija ovarijuma predstavlja efikasnu adjuvantnu terapiju za premenopauzne

zračna terapija ovarijuma dovode do ireverzibilne ablacije ovarijuma. Nema dovoljno dokaza,

Hemioterapija: U adjuvantnom hemioterapijskom lečenju potrebno je da se primene kombinovani

Optimalno vreme za početak adjuvantne hemioterapije je unutar 3 nedelje od operacije

predstavlja umereno efikasniji, ali i toksičniji režim od 6 ciklusa CMF (I, 5, 6, 18).

To je takođe pokazano u jednoj kliničkoj studiji za grupu nodus negativnih pacijenata,

visokog rizika (22). Izgleda da postoji granična vrednost doze antraciklina u adjuvantnom

Četiri ciklusa AC hemioterapije je komparabilno u efikasnosti sa 6 ciklusa CMF (I, 2, 17).

U jednoj kliničkoj studiji pokazano je da podgrupa nodus negativnih pacijenata sa malim,

CMF p.o "klasični" Ciklofosfamid 100 mg/m2, Dan 1-14, p.o.

(Bonadonna) Metotreksat 40 mg/m2, Dan 1 i 8, i.v.

5-fluorouracil 600 mg/m2, Dan1 i 8, i.v., svakih 28 dana x 6

CMF i.v. Ciklofosfamid 600 mg/m2, Dan 1 i 8, i.v.

Metotreksat 40 mg/m2, Dan 1 i 8, i.v.

5-fluorouracil 600 mg/m2, Dan 1 i 8, i.v., svakih 28 dana x 6

FAC 5-fluorouracil 500 mg/m2, Dan 1, i.v.

Ciklofosfamid 500 mg/ m2, Dan 1, i.v.

Adriablastin 50 mg/m2, Dan 1, i.v., svakog 21 dana x 6

• anamneza i fizikalni pregled svakih 3-6 meseci prve 3 godine, zatim svakih 6-12 meseci

• ipsilateralna (u slučaju poštedne operacije) i kontralateralna mamografija svakih 1-2

• sledeći testovi se ne preporučuju rutinski kod asimptomatskih pacijenata: krvna slika,

biohemijske analize, RTG pluća, scintigrafija skeleta, ultrazvuk jetre, CT pregled toraksa

• Standardizovana stopa incidence karcinoma dojke u Srbiji iznosi 51.7/100.000 godišnje, dok

u Evropskoj uniji iznosi 94/105, a mortalitet 30 /105. Nakon sprovedenog primarnog lečenja,

godina praćenja i u 40-50% u stadijumu II, tokom petogodišnjeg praćenja (III, A). Do 85%

radioterapije, lokoregionalni recidiv javlja se u manje od 10% slučajeva (I, A).

• Kliničku sumnju potrebno je potvrditi radiografskim pregledima ili drugim odgovarajućim

dijagnostičkim metodama.

• Histo ili citopatološka potvrda treba da se načini kada je to moguće.

• Kompletna istorija bolesti, posebno vezana za lečenje primarnog tumora i menstrualni status.

• Fizikalni pregled, performans status.

• Krvne analize: kompletna krvna slika, analize fiunkcije jetre i bubrega, alkalna fosfataza,

• RTG pluća i/ili CT toraksa, ultrazvuk ili CT abdomena; scintigrafija skeleta i/ili RTG

koštanog sistema ukoliko je klinički indikovano; CT ili MR mozga ukoliko je neurološki

• Korisno je da se uradi ekstirpacija ili biopsija dostupnih metastatskih promena radi

određivanja steroidnih receptora, ukoliko nisu određeni u primarnom tumoru.

Ograničen broj metastatskih mesta,

• Izolovani recidiv leči se kao novo primarno oboljenje, sa kurativnim ciljem, uključujući i

• Terapija sistemske bolesti je palijativnog karaktera, sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i

• Palijativna radioterapija može da se primeni kod: metastaza u kostima, metastaza u

centralnom nervnom sistemu, postojećeg i/ili pretećeg krvavljenja, razvoja sindroma gornje

• Lečenje se, po pravilu započinje hormonskom terapijom (Tabela 2)

- Bez prethodne adjuvantne terapije tamoksifenom: tamoksifen sa ablacijom ovarijuma.

- Prethodno primenjena adjuvantna terapija tamoksifenom (pod uslovom ostvarene menopauze,

u suprotnom ovarijalna ablacija): inhibitori aromataze treće generacije.

- Tamoksifen ili inhibitori aromataze

• Progestini mogu da se primene kao sekundarna hormonoterapija uz uslov da bolest ostaje u

• Bisfosfonati su efikasni lečenju hiperkalcemije i palijaciji simptoma osteolitičkih metastaza

• Kod hormono-rezistentnih oblika potrebno je da se primeni hemioterapija.

• Konkomitantna hemio-hormono terapija se ne preporučuje, osim u selektovanih pacijenata

• Lečenje treba da se započne hemioterapijom (Tabela 3)

- Prva linija: antraciklinski kombinovani režimi (CMF u selektovanoj grupi)

- Druga linija: taksanski kombinovani režimi

- Treća linija(moguće): vinorelbin, gemcitabin, kapecitabin

- Prva linija: taksani (CMF u selektovanoj grupi)

- Druga linija: vinorelbin, gemcitabin, kapecitabin

• Kod HER-2 pozitivnih (IHC +++) tumora terapija monoklonskim antitelima može da se

• Primena hemioterapije posle treće i daljih linija, retko je opravdana i to isključivo ukoliko je

• Posle 3 meseca sprovodjenja hormonske terapije, odnosno 2-3 ciklusa hemioterapije ili prema

kliničkim indikacijama: anamneza, fizikalni pregled, ponavljanje početnih radiografskih i

ultrazvučnih pregleda, krvne analize i eventualno CA 15-3.

• Praćenje po završenom lečenju izolovanog recidiva sprovodi se kao za primarni karcinom

• Ostali pacijenti treba da se prate dovoljno često da bi se obezbedila odgovarajuća palijativna

• nova, čak i najmanja tvrdina

• nova tvrdina na terenu prethodnih nodularnih promena

• asimetrična nodularnost koja postoji i posle menstruacije

• apces ili upala dojke koja ne prolazi posle jedne kure antibiotika

• cista koja se stalno puni ili recidivantna cista

• ukoliko je udružen sa tvrdinom u dojci

• uporan bol koji utiče na normalan život pacijenta i ne reaguje na jednostavne mere, kao što su

• jednostran, perzistirajući bol kod žena u menopauzi

• sve žene životnog doba 50 i više

• žene mladje od 50 godina sa:

• mlade žene (< 35 godina) sa tvrdim, napetim dojkama i starije žene sa simetričnim nodularnim

• žene sa slabim ili umerenim bolovima u grudima, ali bez palpabilnih promena

• žene mlađe od 50 godina, sa sekrecijom iz više od jednog kanalića dojke ili povremenom

• Incidenca karcinoma bronha u Evropskoj uniji iznosi 52.5 dok je stopa smrtnosti 48.7 na

Standardizovana stopa incidence (ASR) karcinoma bronha u Srbiji iznosi 80.9. Sitnoćelijski

karcinom čini oko 20% svih obolelih. Pušenje je odgovorno za oko 90% mortaliteta kod

• Histopatološka dijagnoza postavlja se bronhoskopskom ili hirurškom biopsijom, odnosno

• Kompletna istorija bolesti, fizikalni pregled, RTG pluća, ultrazvuk abdomena, CT toraksa,

uključujući natključne regije i vrat, kao i CT abdomena ukoliko je klinički indikovano.

• Biopsija medijastinalnih limfnih nodusa kod operabilnih nesitnoćelijskih karcinoma bronha,

ukoliko se CT pregledom utvrde nodusi >1cm u najkraćem promeru.

• Scintigrafija skeleta, u slučaju koštanog bola, povišenog serumskog kalcijuma ili povišene

• Stadijum bolesti nemikrocelularnog karcinoma pluća određuje se prema TNM klasifikaciji iz

• Hirurška intervencija predstavlja standardni pristup lečenja ranih stadijuma nemikrocelularnog

karcinoma pluća. Primena adjuvantne i/ili neoadjuvantne hemioterapije može da

se razmotri samo kroz kontrolisane kliničke studije u velikim onkološkim centrima. Uloga

• Kurativnom radioterapijom, kao jedinim modalitetom lečenja može se postići petogodišnje

preživljavanje i do 40% selektovanih pacijenata u prvom kliničkom stadijumu, te je potrebno

• Preoperativna hemioterapija preporučuje se u resektabilnom obliku stadijuma IIIA. U

randomizovanoj studiji, preživljavanje pacijenata u stadijumu IIIA bilo je značajno

produženo indukcionom hemioterapijom i hirurškom resekcijom, a u poređenju sa samo

• Kombinovana hemioterapija zasnovana na platinskim derivatima i torakalna radioterapija

preporučuju se za lokalno odmakle, neresektabilne karcinome stadijuma IIIB ili za

• Kombinovana hemioterapija zasnovana na platinskim derivatima produžava preživljavanje,

Najčešće primenjivane kombinacije

• MVP: Mitomycin C 8 mg/m2,

Vinblastin 6 mg/m2,

Cisplatin 50 mg/m2, Dan 1, na tri nedelje

• EP: Etopozid 100-120 mg/m2, Dan 1-3,

Cisplatin 100 mg/m2, Dan 1, na četiri nedelje

• MIC: Ifosfamid 4000 mg/m2, Dan 1,

M itomycin C 6 mg/m2, Dan 1,

Cisplatin 50 mg/m2, Dan 2

• Cisplatin u terapijskim šemama može da se zameni karboplatinom, AUC 5. U primarnom

vinorelbin, irinotekan), ali samo kroz kontrolisane kliničke studije, u velikim onkološkim

• Sekundarne hemioterapija popravlja simptome bolesti i može da produži preživljavanje u

• Procena terapijskog odgovora obavezna je posle 2-3 ciklusa hemioterapije, ponavljanjem

inicijalnih dijagnostičkih testova.

• Optimalni pristup post-terapijskom vođenju pacijenata sa karcinomom bronha, uključujući

ulogu radiološke evaluacije, je kontroverzan. Za bolesnike lečene sa kurativnim ciljem,

• Incidenca karcinoma bronha u Evropskoj uniji iznosi 52.5 dok je stopa smrtnosti 48.7 na

Standardizovana stopa incidence (ASR) karcinoma bronha u Srbiji iznosi 80.9. Sitnoćelijski

karcinom čini oko 20% svih obolelih. Pušenje je odgovorno za oko 90% mortaliteta kod

• Histopatološka dijagnoza postavlja se bronhoskopskom ili hirurškom biopsijom, odnosno

• Stadijum bolesti se utvrđuje prema jednostavnom, dvostadijumskom sistemu (Veteran’s

Administration Lung Cancer Study Group) na ograničenu bolest (LD) i proširenu bolest

• Ograničena bolest: definicija je zasnovana na mogućnosti obuhvatanja celog tumora jednim

“prihvatljivim” radioterapijskim poljem. Pacijent sa ograničenom bolešću ima tumor ograničen

na jedan hemitoraks s metastazama u regionalnim limfnim nodusima, uključujući istostrane

hilarne, nadključne i medijastinalne limfne noduse, kao i kontralateralne hilarne noduse.

• Proširena bolest: predstavlja svako širenje tumora izvan gore definisanih granica, uključujući

istostrane plućne metastaze, kao i maligni pleuralni izliv.

• Pored kompletne istorije bolesti i fizikalnog pregleda, procedurom stažiranja treba najmanje

da se obuhvati: RTG pluća, kompletna krvna slika, funkcionalni testovi jetre, bubrega, LDH,

natrijum, CT toraksa, ultrazvuk abdomena i ukoliko je klinički indikovano, CT pregled

• Dodatni testovi, kojima se definiše ograničena bolest u simptomatskih pacijenata ili u kojih

biopsija kostne srži. Ukoliko je jedan od ovih testova pozitivan, potvrđuje se proširena bolest

• Standardni hemioterapijski režimi, i za pacijente dijagnostikovane hirurški, zasnovani su na

Hemioterapija održavanja nije doprinela značajnijem produžetku preživljavanja (II, A).

• Etopozid-cisplatin kombinacija široko je prihvaćena kao standard hemioterapije za ograničenu

a bez pojave značajnije toksičnosti (II, A).

• Radioterapija toraksa popravlja lokalnu kontrolu i preživljavanje, te treba da se primeni kod

svih pacijenata sa ograničenom bolešću. U nekoliko studija predlaže se rano započinjanje

• Profilaktička radioterapija mozga preporučuje se kod pacijenata u stadijumu ograničene

bolesti, sa prethodno ostvarenom kompletnom kliničkom remisijom, jer smanjuje rizik od

* PE: etopozid 100-120 mg/m2, Dan 1-3

cisplatin 75-100 mg/m2 ili carboplatin AUC, Dan 1

** CAE: ciklofosfamid 1000 mg/m2, Dan 1

doksorubicin 40-50 mg/m2, Dan 1

etopozid 100-120 mg/m2, Dan 1-3

** CAV: ciklofosfamid 1000 mg/m2, Dan 1

doksorubicin 40-50 mg/m2, Dan 1

• Hemioterapija primenjena na isti način kao kod ograničene bolesti, tokom 4-6 ciklusa,

produžava preživljavanje pacijenata sa proširenom bolešću i predstavlja najefikasniji način

• U selektovanoj grupi pacijenata preporučuje se primena palijativne radioterapije

• (Kategorija 2a).

• Kod pacijenata sa relapsom bolesti, posle ostvarenog terapijskog odgovora na primarnu

kliničke studije) (III, B). Lekovi koji se primenjuju u sekundarnoj hemioterapiji su:

• Preporučuje se evaluacija terapijskog odgovora na završetku lečenja, ponavljanjem

inicijalnih dijagnostičkih testova (V, D).

• Nema dokaza da je potrebno praćenje asimptomatskih bolesnika. Specifična ispitivanja treba

da se sprovode samo ako je klinički indikovano.

• Gruba incidenca kolorektalnog kancera u Srbiji iznosi 34/100.000/godišnje, a standardizovana

stopa incidence (ASR) 20.4, dok u Evropskoj uniji incidenca iznosi 53 slučaja/

• Za dijagnozu karcinoma kolona neophodna je histopatološka potvrda. Patološki nalaz mora

• Faktori rizika za kolorektalni kancer treba da budu dokumentovani u istoriji bolesti. To su:

porodična anamneza, familijarna adenomatozna polipoza (FAP), hereditarni ne-polipozni

kolorektalni kancer (HNPCC), kolorektalni kancer ili adenom u ličnoj anamnezi, hronični

• Utvrđivanjem stadijuma bolesti dobijaju se neophodne prognostičke informacije, relevantne

ograničenim metastazama u jetri ili plućima.

• Preoperativno utvrđivanje stadijuma obuhvata: fizikalni pregled, kompletnu krvnu sliku,

biohemijske testove funkcije jetre i bubrega, RTG pluća, CT pregled i/ili ultrazvuk

• Utvrđivanje patološkog stadijuma sprovodi se prema TNM sistemu, uz modifikovanu

• Hirurška intervencija: odgovarajuća kolektomija sa pripadajućom limfadenektomijom

(perikolični, intermedijarni i centralni) (Kategorija 2a).

• Adjuvantna hemioterapija preporučuje se za stadijume T2-4, N1-2, M0 (st. III, modifikovani

• Standardna hemioterapija: 6 ciklusa 5-fluorouracila (425 mg/m2) + leukovorin (20 mg/m2),

- identifikacija pacijenata kojima je potrebno palijativno lečenje

• Rektosigmoidoskopija (ukoliko je moguća), svaka 3 meseca tokom prve godine, sa

• Ultrazvuk jetre i RTG pluća, jednom u 6 meseci, tokom 3 godine, radi rane detekcije

resektabilnih meta promena i eventualnog hirurškog lečenja metastatske bolesti

• Kolonoskopija sa resekcijom polipa kolona svakih 3-5 godina (I, B).

• Povišene postoperativne vrednosti CEA ukazuju na inkompletnu resekciju tumora, postojanje

• Korist kliničkih radiografskih i laboratorijskih ispitivanja nije dokazana i treba ih ograničiti

• Gruba incidenca kolorektalnog kancera u Srbiji iznosi 34/100.000/godišnje, a standardizovana

stopa incidence (ASR) 20.4, dok u Evropskoj uniji incidenca iznosi 53 slučaja/

• Dijagnoza se postavlja kliničkim rektalnim pregledom uključujući rektoskopiju sa biopsijom

• Kompletna istorija bolesti, fizikalni pregled, kompletna krvna slika, funkcionalni testovi jetre

i bubrega, CEA, RTG pluća, ultrazvuk ili CT ili MR pregled jetre. Kod fiksiranih tumora

• Kompletna kolonoskopija, ukoliko je moguća.

• Ginekološki pregled za žene.

• Patohistološki pregled treba da obuhvati uzorak dobijen hirurškom resekcijom sa opisom

• Utvrđivanje stadijuma sprovodi se prema TNM sistemu uz eventualni dodatak prema Dukes

• Preoperativna radioterapija:

25 Gy (5Gy/frakciji) smanjuje učestalost recidiva posle totalne mezorektalne ekscizije

(TME) (II, B). Nije utvrđeno kod kojih pacijenata treba da se sprovede preoperativna

radioterapija, ali se preporučuje za T3 i T4 tumore.

• Hirurška procedura:

Totalna mezorektalna ekscizija (TME) se apsolutno preopručuje kao metod, kojim se

ostvaruje nizak stepen recidiva (< 10%) (II, A). Kad god je moguće treba da se primeni

• Postoperativna radio / hemioterapija:

zasnovanoj na režimima sa 5-fluorouracilom, preporučuje se za pacijente sa T3, T4

• Adjuvantna hemioterapija

(5-fluorouracil 425 mg/m2 + leukovorin 20 mg/m2, dan 1-5, na 28 dana, 6 ciklusa).

• Kod pacijenata sa fiksiranim tumorom ili recidivom (ukoliko nije sprovedena primarna

• Radikalni hirurški zahvat, ukoliko je moguć, sprovodi se posle 4-8 nedelja od radioterapije

• U izabranoj grupi pacijenata može da se načini hirurška resekcija izolovanih metastaza jetre

ili pluća (II, A), a kao palijativne mere, potrebno je razmotriti radioterapiju (II, A) i hirurški

• Sa prvom linijom palijativne hemioterapije potrebno je da se rano započne. Hemioterapija

treba da bude zasnovana na 5-fluorouracilu u različitim kombinacijama i trajanju, kao što su

Često korišćeni režim: 5-fluorouracil 425 mg/m2 + leukovorin 20 mg/m2, dan 1-5,

Kroz kontrolisane kliničke studije u prvoj liniji hemioterapije mogu da se razmotre i

kombinacije 5-FU sa irinotekanom* i oksaliplatinom** (u većim onkološkim centrima).

• Sekundarnu hemioterapiju (irinotekan* ili oksaliplatin**) potrebno je razmotriti kod

- identifikacija pacijenata kojima je potrebno palijativno lečenje

• Rektosigmoidoskopija (ukoliko je moguća), svaka 3 meseca tokom prve godine, sa

• Ultrazvuk jetre i RTG pluća, jednom u 6 meseci, tokom 3 godine, radi rane detekcije

resektabilnih meta promena i eventualnog hirurškog lečenja metastatske bolesti

• Kolonoskopija sa resekcijom polipa kolona svakih 3-5 godina (I, B).

• Povišene postoperativne vrednosti CEA ukazuju na inkompletnu resekciju tumora, postojanje

Korist kliničkih, radiografskih i laboratorijskih ispitivanja nije dokazana i treba ih

ograničiti od pacijenata sa sumnjivim simptomima (A).

• 125 mg/m2 nedeljno x 4 nedelje, pauza 2 nedelje (USA režim)

• 350 mg/ m2 na 3 nedelje (Evropski režim)

• Irinotekan 80 mg/m2 + leukovorin 500 mg/m2 + 5-fluorouracil 2600 mg C.I. 24 h / nedeljno,

• Irinotekan 125 mg/m2 + leukovorin 20 mg/m2 + 5-fluorouracil 500 mg/m2 iv. bolus, tokom 4

• Incidenca karcinoma testisa u Evropi iznosi 6,3 dok je stopa smrtnosti 0,38 na 100.000

ovih karcinoma čine mešoviti ili neseminomski tumori, a 2-3% pacijenata ima obostrane

• Dijagnoza se zasniva na patohistološkom pregledu tumorski izmenjenog testisa odstranjenog

• Kod pacijenata sa primarnom retroperitonealnom ili medijastinalnom lokalizacijom bolesti

nepoznatog primarnog porekla treba da se isključe na osnovu pozitivnih rezultata tumorskih

• Svim pacijentima treba da se uradi kompletna krvna slika, testovi funkcije jetre i bubrega.

• Svim pacijentima određuju se vrednosti tumorskih markera (α-FP, β-hCG, LDH) pre

orhiektomije, radi utvrđivanja kategorije rizika, prema IGCC (International Germ Cell

Consensus Classification) prognostičkom indeksu (Tabela 1).

• RTG pluća, CT abdomena i male karlice, CT toraksa (ukoliko je pozitivan nalaz na CT

abdomena ili RTG pluća) (Kategorija 2a).

• CT (ili MR) mozga potrebno je da se načini kod pacijenata sa vrednostima hCG >10000 IU/L

ili sa >10 plućnih metastaza i ukoliko je klinički indikovano, kod pacijenata sa lošom

• Scintigrafiju skeleta trebalo bi uraditi kod bolesnika sa kliničkim znacima koji ukazuju na

• Potrebno je da se razmotri biopsija kontralateralnog testisa, posebno kod pacijenata sa

• Stažiranje bolesti sprovodi se prema TNM klasifikaciji, uz opcionu primenu klasifikacije

bolnice Royal Marsden (Tabela 2) i obavezno utvrđivanje prognostičke kategorije prema

- αFP <1000 ng/ml i βhCG <5000 IU/l (<1000 ng/l) i LDH <1,5 x od gornje granice

- odsustvo visceralnih metastaza, isključujući pluća

- αFP 1000 – 10000 ng/ml ili βhCG 5000 – 50000 IU/l ili LDH 1,5 – 10 x ULN i

- odsustvo visceralnih metastaza, isključujući pluća

- αFP >10000 ng/ml ili βhCG >50000 IU/l ili LDH > 10 x ULN ili

- visceralne metastaze, isključujući pluća

I Izolovana zahvaćenost testisa, bez dokaza za metastatsku bolest

Is Stadijum I – za praćenje

Im Stadijum I na CT pregledu, ali marker pozitivan

II Infradijafragmalni limfni nodusi

III Supradijafragmalni limfni nodusi

IV Ekstranodalne metastaze;

Plućne metastaze podstadijumi: L1: ≤3 metastaze, L2: >3 metastaze,

Zahvatanje organa: H+: metastaze u jetri, Br+: metastaze u mozgu,

• Prvi stadijum bolesti deli se u IA (sa malim rizikom za relaps, oko 20%) i IB (sa većim

• Pacijentima, kod kojih se predviđa hemioterapija ili radioterapija, trebalo bi da se omogući

• Pacijente bi trebalo da leči onkolog sa iskustvom u terapiji testikularnog karcinoma (II, B).

• Terapijske opcije (Tabela 3):

Praćenje pacijenata

očuvanjem nerva

Klinički trajali

Etopozid 100 mg/m2, Dan 1-5 (ili 165 mg/m2, Dan 1-3)

Cisplatin 20 mg/m2, Dan 1-5 (ili 50 mg/m2, Dan 1-2)

• Za pacijente koji se leče adjuvantnom hemioterapijom po BEP šemi, etopozid može da se

redukuje na 360 mg2/ciklusu (III, B).

• Sekundarna hemioterapija sprovodi se po VeIP šemi** ili PEI šemi***, u IV ciklusa

** VeIP = Ifosfamid 1,2 g/m2, Dan 1-5

Cisplatin 20 mg/m2, Dan 1-5

Vinblastin 6 mg/m2, Dan 1

• Kod pacijenata sa višestrukim plućnim ili drugim ekstenzivnim metastazama urgentno se

primenjuje hemioterapija, koja može da se započne i na osnovu tipične kliničke slike sa

povišenim vrednostima tumorskih markera (α-FP i β-hCG) (IV, B).

• Terapijski odgovor utvrđuje se merenjem vrednosti tumorskih markera najmanje posle svaka

dva ciklusa terapije, kao i ponavljanjem CT pregleda posle lečenja (III, A).

• Za pacijente sa rezidualnom tumorskom masom posle sprovedene hemioterapije i normalnim

tumorskim markerima preporučuje se hirurška resekcija i to od strane iskusnog hirurga; i u

slučaju potvrde vitalnog karcinoma primena još dva postoperativna ciklusa hemioterapije

• Pacijenti koji se samo prate nakon orhiektomije trebalo bi da imaju klinički pregled, RTG

pluća i tumorske markere: jednom mesečno u toku prve godine, jednom u dva meseca tokom

druge godine, jednom u četiri meseca tokom treće godine i jednom u šest meseci do pete

godine. CT pregledi preporučuju se posle 3, 6, 9, 12 i 24 meseca (III, B).

• Pacijenti koji su primali hemioterapiju, trebalo bi da imaju klinički pregled, RTG pluća i

preporučuju se samo kada je klinički indikovano (V, D).

• Incidenca karcinoma testisa u Evropi iznosi 6,3 dok je stopa smrtnosti 0,38 na 100.000

ovih karcinoma čine mešoviti ili neseminomski tumori, a 2-3% pacijenata ima obostrane

• Dijagnoza se zasniva na patohistološkom pregledu tumorski izmenjenog testisa odstranjenog

• Kod pacijenata sa primarnom retroperitonealnom ili medijastinalnom lokalizacijom bolesti

nepoznatog primarnog porekla treba da se isključe na osnosvu pozitivnih rezultata tumorskih